Taman se malo ustalimo s detetom, steknemo neki ritam. Više nije beba, već jede svu hranu, izrasla je većina zuba, lepo hoda, već se i sporazumevamo, dođe nova nevolja koja se zove odvikavanje od pelena. Stariji rođaci i prijatelji će reći da su to nekad deca prestajala vrlo rano, šta vi još čekate? Novi trendovi pokazuju da se granica prestanka nošenja pelena pomerila na veći uzrast i da to nije ništa strašno ako dete i dalje nosi pelene čak i sa 3 godine, u svetu je to normalno. U stvari treba videti kad je dete spremno. Različita su deca i nije kod svakog taj trenutak u isto vreme. Moje lično mišljenje je da to treba da bude što ranije, pre svega iz higijenskih razloga, ali ništa ne može na silu.
Kod nas je u sva 3 slučaja bilo različito. Naše optimističko stavljenje deteta na nošu već od 6-7 meseci nije baš urodilo plodom, tek oko druge godine smo uspeli da ustalimo tu naviku kod deteta. Prva devojčica je najkasnije prestala definitivno da nosi pelene, imala je već 2-3 meseca preko dve godine. Nju je u tome malo i pokolebalo to što je imala sestru bebu koja je i dalje sve to radila u pelenama, pa joj je bilo sasvim logično da i ona to radi. Tako da smo se malo pomučili da joj objasnimo da je ona starija i da to nije isto. Ali mogu da kažem da kad je prestala, prestala je sasvim. Više pelena nije bilo ni noću.
Drugo dete je takođe odmah potpuno izbacilo pelene. Jedan od pokazatelja da je dete spremno za to je da pelena preko noći ostane suva. Tako da je i druga devojčica to lepo sve „odradila“, s tim što je to bilo ranije, baš oko drugog rođendana. Ona je jednostavno samo odlučila da koristi nošu i to je bilo to. Mada se i posle sporadično dešavalo da se upiški, ali moramo biti spremni na to, nekad se zaigraju pa jednostavno zaborave, nekad kasno kažu…
Onda je došao na red dečak. Većina ljudi će vam reći kako su dečaci drugačiji i da kod njih sve ide sporije. Donekle su u pravu. On je skinuo pelene već pre drugog rođendana, ali to je uglavnom bilo na insistiranje vaspitačica u vrtiću. Kod njega je to bila razlika, što je išao u vrtić. Tamo bi bio dobar i proveo bi ceo dan suv, ali kad dođe kući onda bi bio opušteniji i ono što nam je u tom periodu trebalo je dosta garderobe za presvlačenje.Uglavnom, brzo je to prošlo i on je počeo da koristi nošu. Na osnovu prethodna dva puta, računala sam da ćemo odmah prestati i noću da mu stavljamo pelenu, međutim i nije bilo baš tako. Morali smo još dugo da mu stavljamo
U slučajevima kad dete i dalje piški noću, trebalo bi, ako je moguće, stavljati ga u toku noći na nošu, buditi ga, davati mu manje vode ili neke druge tečnosti u večernjim satima .
Većina roditelja se za odvikavanje od pelena odlučuje preko leta jer je tad dete najmanje obučeno i u tom smislu je najlakše. Nama leto nije pomoglo, to je bio samo trenutak kad su deca shvatila šta je to na čemu mi insistiramo. Svakako treba biti uporan. Treba biti spreman i na to da nam možda stan i neće biti najuredniji u tom periodu. Treba spremiti dosta presvlake ili biti spreman na češće pranje veša.
Ono što je još bitno, ako dete krene u vrtić neophodno je da je već steklo tu naviku, to se ne odnosi na jasle.
Ukoliko se dvoumite da li je vreme da krenete u avanturu skidanja pelena, obratite pažnju na ono što vam samo dete govori, ali i setite se toga da će njemu bez pelene sigurno biti lepše i udobnije…
