Statistike pokazuju da se granica za rađanje prvog deteta sve više pomera ka kasnijim godinama. s druge strane, lekari nas upozoravaju da s godinama sve teže dolazi do začeća, da su to rizične trudnoće. Žena se već posle tridesete godine smatra starijom prvorotkom. najbolje godine za rađanje su 25 do 30. Mnogo parova se bori sa sterilitetom, sve više dece se rađa uz pomoć vantelesne oplodnje… I tako, u moru tih negativnih informacija u jednom period svog života, bila sam ubeđena da, ako I budem u prilici da rodim dete (pitanje nije bilo da li želim), verovatno neću moći, da će biti problema. Toliko parova oko mene ne može da ima dece, zašto bih ja bila drugačija od njih.
I onda dođe trenutak, u mojoj tridesetisedmoj godini da shvatim da sam ušla u jedan period koji se zove trudnoća. Bez puno muke, bez problema. Dakle, sve je moguće. Ne treba mnogo brinuti unapred. Svi smo mi različiti I tu nema pravila. I ne samo to. Posle te prve desila se I druga, a onda I treća…
Najvažnije su redovne kontrole. Najbitnije od svega je, pošto je kod tih trudnoća posle 35 poželjno uraditi neki od prenatalnih testova. Sada ih je više, ima i nekih neinvazivnih. U sve tri trudnoće sam radila amniocentezu. Za one koje planiraju takođe da se na taj način testiraju, a to će da rade u nekoj od beogradskih državnih ginekoloških klinika, da odmah po potvrđivanju trudnoće odu jer se vrlo lako zakasni na zakazivanje, već i u osmoj nedelji može da bude kasno. A šta je amniocenteza_ Mojim laičkimm jezikom rečeno, to je uzimanje uzorka plodove vode špricem, direktno iz stomaka i genetske analize iste, da slučajno ne postoji neka anomalija nekog gena. Osim mogućnosti otkrivanja eventualne bolesti, tu se sa sigurnošću utvrdi i pol deteta. Radi se tek u osamnaestoj nedelji trudnoće i rezultati se čekaju 3 nedelje. U bolnici gde sam ja radila, ginekolog uzme uzorak, odmah se ustaje i odlazi iz bolnice i nosi se na analizu u institut u Palmotićevoj. Preporučljivo je da trudnica ima pratioca jer se tamo nosi na peti sprat bez lifta, a toliko penjanje nije preporučljivo odmah nakon intervencije. Pošto sam u startu znala da ću raditi amniocentezu, nisam radila ni dabl ni tripl test.
Amniocenteza da ili ne? Prvi put nisam ni znala puno o tome šta je to i kakve rizike nosi, doktorka je rekla i to je to, uradila sam. Posle sam čula svašta, ali to je bila analiza koja treba da se uradi i nije mi ni bilo pitanje nikad da li da radim ili ne.
Trudnoća posle 35. godine, osim ovih obaveznih analiza, ima još stvari stvari koje nosi sa sobom. Više se kontroliše krvni pritisak i glukoza u krvi zbog pojačanog rizika od pojave gestacijskog dijabetesa, koji nosi rizike i za mamu i za bebu. Tu sam se i ja našla, u grupi mama kod kojih se pojavio, ali o tome u jednom od narednih tekstova.
Osim ovoga što sam navela, mislim da se ni po čemu drugom nisam razlikovala od mlađih mama, da ne kažem da sam od puno njih i bolje prošla. Sve tri trudnoće su mi bile lagane i bilo je trenutaka kad sam i pomišljala da bi bilo lepo da mi ginekolog kaže da treba malo da se pripazim, da više odmaram, da bih se stvarno odmorila, jer sam stvarno bila vrlo aktivna.
Samo puno fizičke aktivnosti, šetnje, koliko je moguće zdravije ishrane, pozitivnog razmišljanja o trudnoći i porođaju, jer koliko god nama to strašno delovalo, to je nešto najlepše što nam se može desiti.
